У ,,рат" без жртава

 

ЉУДСКА ПРАВА

Ива Павловић

ученица 3. разреда СШ: ,,Ужичка гимназија“, email: ivapavlovic100@gmail.com

Ментор: проф. Светлана Гавриловић, енглески језик, Ужичка гимназија

 

У ,,рат" без жртава

Оно што нас карактерише је оно што нас дефинише.  Али, понекад само део оног што нас карактерише јесте оно на основу чега нас већина дефинише.

 Она само жели да буде део 

(Текст и начин говора (сл. 1) су осмишљени у циљу приказа савремених погледа појединаца или појединих групa на особу која је другачија и вређање онога што јој је правно прописано. Две другарице коментаришу инстаграм налог нове ученице њиховог одељења.)

 

сл. 1. Осмишљен instagram chat Елене и Мие

Елена: Јао, Миа, дођи да видиш  објаву.

Миа: Критично. Не могу да верујем колико се утриповала. Нова је у школи и мисли да је битна. Још носи глупи хиџаб. Брате, пре бих се убила него веровала у Алаха.

Елена: Добро, хајде и то некако. Али погледај је, ау, стварно не знам шта није у реду са њеним oчима. Не знам ни шта је натера да направи налог. Још она мисли да се свиђа Марку, а провидно је да он само провоцира. Ликушо, имаш ли мозак, па нећеш се свиђати сигурно некоме овде, пола одељења умире од смеха на изговор само...

Миа: Ма страшно. Па пази, њен отац је месар, тако да им је интелигенција у крви. (Смех)

Елена: Дадааа (Смех). Иначе, Анастасија прави журку у суботу. Не зове ни Нову, ни мутавог Стефана. Иии јеси ли видела окачила је малопре story, купила је нове патике,  деведесет седмице?

Миа: Јесам. Она баш има добар стил. Иии да, журка ће сигурно бити спектакл. Само популарни ликови. Идемо.

...

Подржимо различитости посматрајући варијабилност као уникатност. Разумимо туђу  припадност одређеној вери, националности, полу, боји коже, туђу потребу за слободом говора, за протеривањем насиља. Модификујмо наша уверења и ставове тако да изградимо личне вредности које обједињују и прихватање особа са инвалидитетом, различитих култура, обичаја и језика.

 Шта су људска права? 

Појам људска права односи се на концепт истоветан за сваког човека који се добија рођењем, независно од етничке, полне, верске, расне или било које друге припадности. Сваком поштеном човеку треба да буде дозвољена слобода: религијска, медијска, говорна, слобода кретања и вероисповести. Човек би требало да има демократску могућност: за политичким опредељењем и валидним гласањем, да износи своје одлуке не доводећи у питање лични положај уколико се мишљење коси са интересима владајућих. Неопходно је да има право да се бесплатно образује и да се омогући инклузија, као модел адекватан за ученике и студенте са сметњама у развоју. Од суштинског је значаја да човек не буде дискриминисан већ правно поистовећен са другим људима, као и да су му призната економска, колективна и социјална права. Питање валидности и стабилности овог универзалног концепта разматра се у пољима филозофије, политичких и правних наука.

 

 Мој став о људским правима и њиховој стабилности 

Различитост је урођена. Селекцијом сличних, односно различитих ставки ми се класификујемо, рашчлањујемо по разним могућим критеријумимa полако тежећи идентичности. Прелепа је могућност осетити припадност кичмењацима,  врсти Homo Sapiens, својој земљи, свом клубу, свом одељењу... Међутим, стичем утисак да се смањује осећај припадности. Занемарује се људско суштинско, наша права. Оним урођеним правима забележен је траг у сврху прелепог, а изманипулисана су да би се створиле класе на основу неморалног. Сматрам да урођена класификација постоји, али да је она као развијена, новонастала подлога за настанак дискиминација. Другачије често прелази у одбацивање. Чини ми се да се развија тренд  групица ,,другачијих" како би се људи  неподударни са већином познаника осетили сигурнијим, што бих пре описала још једном класификацијом него ,,потреба за подршком". Да ли је заиста битно да ли неко носи патике деведесет седмице? Или хиџаб? Или што неко има сметњу у развоју значи да треба бити исмеван, јер је он најпогоднија могућност за то? Размишљање са становишта изобиља је важно приликом регистровања оваквих стања. Позитивно је што све може да се промени. Уз борбу и вољу. Колико год били под утицајем дигитализације и налета нове индустријске револуције можемо искористити корисни ефекат модерних технологија зарад помоћи онима којима је потребна. Рецимо, можемо их убацити у групу, разговарати са њима у сваком тренутку. Тако ћемо учинити да се знатно мањи број људи осећа изостављеним. Јер са изостављеношћу, много тога присутног код других занемарује се код одређене особе, а превасходно људска права.

Не апелујем на потребу да сви будемо у сваком сегменту једнаки. Нисмо и нећемо. Апелујем на потребу да разумемо различитости и пронађемо начин којим можемо створити такву атмосферу да различитошћу унапредимо свет, свој и туђи живот. Колика је повезаност између људских права, дискриминације, моћи и непријатељства, заправо?

 

Ако желиш склопити мир са својим непријатељем, онда мораш разговарати са својим непријатељем. Тако ти он постаје партнер.  Нелсон Мандела

 

Према аутобиографским подацима изнетим у књизи Џима Квика ,,Без граница“ (сл. 2), аутор је у раном детињству приликом пада у вртићу озбиљно повредио главу и тиме оштетио мождане функције. Стога је имао проблема са памћењем, учењем и читањем, али највише са сопственом изолованости, што је проузроковало често етикетирање ,,дечак са оштећеним мозгом". Међутим, он је одлучно и постепено усавршавао себе и написао чак књигу, чију страницу некад није могао да прочита. Он је пример особе која је успела да се оствари упоредо са свакодневненим упирањем на његову сметњу. Моја комшиница Марина (сл. 3) има кожни проблем на лицу, урођен и уочљив. Ожиљак је готово једино што је било уочљиво већини ученика њеног одељења у основној школи. Тешко се носила са тим, ипак на крају је поносно везала реп и чак проговорила за емисију "Живот прича". Неизмерно им хвала, као и другим људима који су након читаве епохе ,,прогона" успели да победе и проговоре нашироко о тој фази живота и мотивишу друге са сличним проблемима да изађу као победници.

   

              сл. 2. Џим Квик: ,,Без граница                 сл. 3. Марина, храбра и насмејана 

Али, не изборе се сви. И зато је важно да на било који начин до те мере не пољуљамо особу, јер ће се одразити на њену личност. Можда ће почети да се и сама несвесно одриче својих права, навикава на постојеће увреде и тиме почне да у тишини губи идентитет. Затим се, мало по мало, губи она прелепа разноликост која нам је подарена рођењем.

Покушала сам да истакнем примере људи чије су приче на мене оставиле снажан утисак. И код мање уочљивих разлика људи могу пролазити кроз сличну фазу, било због персоналне нестабилности или одређене карактерне црте.

Истакла бих конкретан проблем и ако ми допустите, предложила решење, али и чиниоце који га стварају. Претпостављам да је неопходно посветити се засебно свакој теми попут слободе говора, протеривања насиља, инклузије, омаловажавања човека, групе људи, организације, омаловажавања супротног пола, одређене државе, њене културе и традиције, језика и других обележја, лишења права због инвалидитета и других генетских предиспозиција, расне категорије (сл. 4), религије, права да људи уопште верују у Бога или било шта (и у сирене ако то желе), права да буду играђени у свом стилу, у духу који им одговара, у споственом ја и томе сличним темама. Лично сматрам да је подземни корен разгранатих тема често исти, односно да се углавном незадовољство или несигурност личног положаја људи који омаловажавају манифестује као увреда других са сличним проблемом. Личним посматрањем запазила сам код одређених атеиста (који наравно имају право на тај избор) да покушавају људима да објасне зашто треба бити управо то, али не путем дискутовања, него више да их убеде да је само то добра опција. Да ли се они осећају бар делићем неприхватљивим, односно у мањини, па покушавају да неистомишљенике убеде да пређу у њихову групу? Или рецимо, уколико је неко члан опозиције, да ли би заиста упорном критиком убедио члана владе да пређе у опозицију? Или реченицом попут... Христ је бољи. Русија је најбоља. Вероватно не. И није ни проблем у реченици, већ се знатно мали проценат саговорника предомисли у вези са својом тврдњом, зато се брзо пређе на још једну, затим још једну, што убрзо постане  вербално или физичко насиље. Усредсредићу се на тему вршњачко насиље.

сл. 4. Јединство различитих расних категорија 

 Против вршњачког насиља 

Вршњачко насиље је облик испољавања насилних радњи на особу или групу исте генерације. Уколико се говори о насиљу у школи, школа је дужна да у року од 24h пријави насиље министарству. Према подацима које је прихватио Центар за истаживачко новинарство Србије (ЦИНС) од јануара 2019. до марта 2020. године од 173 државне основне школе у Београду њих најмање 67 је пријавило тежи облик вршњачког насиља (које се по интезитету дели на 3 категорије: од најслабијег до најтежег случаја, а по врсти на 5: физичко, психичко, социјално, сексуално и дигитално). Верујем да би за сузбијање насиља добро дошао следећи план.

Неопходно је не бити жртва насиља, али ни посматрач

Уколико сте жртва или посматрач насиља, морате га што пре пријавити надлежнима (поверити сигурној особи, уколико сматрате да је ненамерна ситуација/ најблажи вербални облик/ готово сигурно непоновљива). Било да мислите да ће се злостављање наставити или не, морате га пријавити без обзира да ли ће вас група људи мрзети. Увреде и претње за које сматрате да би могле уследити, такође напомените. Уколико надлежни не реагују, причајте са родитељима, другима се обратите, али не ћутите и не дозволите да се понови. Ако сматрате да је неко лака мета, потрудите се да га заштитите или  разговарате са њим о ситуацији.

Слободно поделите своју причу

Људи су често неинформисани о ономе што се дешава у вези са овом темом. Ако сматрате потребним, поделите са људима своје искуство. Можда вам неко одговори и баш тај неко својим речима можда донесе промену.

Створимо групну платформу

За долазак до циља потребни су мали кораци. Модерне технологије су направиле велики корак у развоју света, стога би управо оне могле бити мањи корак у решавању нашег проблема. Направимо страницу на друштвеној мрежи и позовимо људе за које знамо да су се сусрели са вршњачким насиљем и који би били спремни да се укључе са идејама, удруже и помогну сличним случајевима. Један глас постаје ниједан, ако не проговори, али постаје најмање два ако се уједини.

Да ли је и нападач жртва?

Уколико је нападач иоле разумна и сталожена особа, пожељно је с њом разговарати о поступку (осим ако је веома тежак облик насиља). Можда постоји узрок незадовољства, или проблема који се може решити другим, а не агресивним путем.

Уједињење. Различитост. Ујединивши различите приступе може се створити магичан ефекат. Сузбити вршњачко насиље. Избацити друге облике насиља и спречити дискриминацију. Очувати људска права.

Да, имате право да волите кинески. Да, имате право да волите математику. Да, имате право да слушате рокенрол музику. Да, имате право да носите розе кошуљу. (иако Вам комшија каже да розе није за мушкарце)

Говорим о недостацима заједништва, само јер чрвсто верујем у позитивност и могућност промене. Подржимо друге толико да имају спектралну расположивост и сигурну доступност својим правима. Толико, да осете припадност овом свету који је изграђен дa буде прелепо место.

(П.С. Моја бака (сл. 5), поприлично предана породици и социјализацији, баш воли ту реч ,,прелепо", стога је моја дужност да је неколико пута поменем...)

сл. 5. Бака и пренос позитивне енергије на деку

Имате право да имате жеље које нису коинцидентне вашим вршњацима. Имате право да будете другачији по питању различитих аспеката. Јер то је ваш лични избор. И свако од нас има избор. Један од њих је и да одлучимо да ли ћемо допустити да туђа права бивају угушена или ћемо се  борити подједнако за њих, као за своја.

Достојанство човјека састоји се од његовог избора. Макс Фриш